Optimus - Centar za dobro upravljanje

Završena je analiza primene Zakona o inspekcijskom nadzoru u okviru projekta „Praćenje i analiziranje sprovođenja Zakona o inspekcijskom nadzoru i obaveštavanje javnosti o ostvarenim rezultatima“, koji je finansiralo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Zakon o inspekcijskom nadzoru donet je u aprilu 2015. godine, sa ciljem uspostavljanja efikasnog, svrsishodnog i transparentnog sistema inspekcijskog nadzora, koji se ostvaruje kroz preventivno postupanje inspekcija, adekvatnu procenu rizika, podršku održivom poslovanju i razvoju privrede i suzbijanju tzv. sive i crne ekonomije – stvaranjem slobodne tržišne utakmice i zaštite konkurencije. U ovaj zakon ugrađeni su savremeni inspekcijski standardi. Zakon jača preventivnu i savetodavnu ulogu inspekcija i transparentnost rada javne uprave i uvodi alternativne instrumente za sprovođenje nadzora. Inspekcijski nadzor zasniva se na proceni rizika, planiranju i upravljanju rizicima. Bitnu novinu Zakona čini sveobuhvatna inspekcijska kontrola neregistrovanih subjekata, subjekata koji posluju bez licence, dozvole i drugog oblika javne saglasnosti i onih koji zapošljavaju radnike “na crno”. Zakon o inspekcijskom nadzoru osnažuje usklađivanje i koordinaciju inspekcijskog nadzora, uspostavljajući Koordinacionu komisiju za inspekcijski nadzor na republičkom nivou i koordinaciona tela na lokalnom nivou, težeći usklađenom nadzoru i smanjenju administrativnog opterećenja.

Za potrebe analize primene Zakona, sprovedena je anketa o primeni/sprovođenju zakona o inspekijskom nadzoru među odabranih 8 republičkih i 5 lokalnih inspekcija (prikupljeno je preko 380 upitnika koji su stigli iz 104 grada/opštine i 8 upitnika republičkih inspekcija), organizovane su dve fokus grupe (jedna sa predstavnicima inspekcija, a druga sa predstavnicima privrede) i sprovedena je detaljna analiza postojeće prakse i rezultata iz različitih istraživanja, studija i analiza.

Analiza ukazuje na to da je reforma inspekcijskog nadzora dovela do značajnih rezultata i pozitivnih promena u načinu rada inspektora. Sve anketirane republičke inspekcije i 78,2% anketiranih lokalnih inspekcija smatra da je primena Zakona o inspekcijskom nadzoru unapredila inspekcijski nadzor. Inspekcije smatraju da je najveće unapređenje, koje je doneo Zakon: preventivni nadzor (88% republičkih i 67,8% lokalnih inspekcija), zatim savetodavna uloga inspekcija (75% republičkih i 69,6% lokalnih inspekcija), uređenje neregistrovanih subjekata (75% republičkih inspekcija), kao i ujednačena praksa (63% republičkih i 40,6% lokalnih inspekcija ). S druge strane, sve inspekcije ističu da bi efekti primene i sprovođenja zakona bili još značajniji ako bi se inspekcije ojačale, pre svega, dodatnim ljudskim resursima, imajući u vidu da samo 62,5% inspekcija na republičkom nivou smatra da ima dovoljan broj inspektora, dok je na lokalu taj procenat još manji - 38,5%.

Predstavnici nadziranih subjekata, koji su prisustvovali fokus grupi, izneli su da je Zakon o inspekcijskom nadzoru značajno unapredio rad inspekcija, omogućio ujednačavanje rada različitih inspekcija i obezbedio ostvarivanje cilja inspekcijskog nadzora, kao i ostvarivanje savetodavne funkcije inspekcijskog nadzora. Ono što nadzirani subjekti ističu (kako u anketi tako i na fokus grupama) jesu niže kazne, a zatim i nekažnjavanje za sitnije formalne nedostatke, što je u godinama pre donošenja zakona bio čest slučaj, kada su inspektori, po mišljenju privrednika, naplaćivali kazne čak i kada za to nisu postojali realni razlozi.

Primenom Zakona uspostavljena je bolja koordinacija i usklađenost inspekcijskog nadzora koji vrše različite inspekcije, došlo je do ujednačavanja i standardizacije postupaka inspekcijskog nadzora, a ostvarena je i preventivna uloga inspekcija te obezbeđena podrška privredi da posluje u skladu sa propisima. Sve je to dovelo do postepenog vraćanja poverenja privrede u rad inspekcijskih organa, koje je bilo znatno narušeno u periodu koji je prethodio usvajanju Zakona.
Analizirajući rezultate аnkete i održanih fokus grupa, izvodi se i zaključak da postoje značajne razlike u primeni Zakona na republičkom i lokalnom nivou. Jedan od uzroka ove neusklađenosti jeste upravo nedovoljan broj obuka inspektora o Zakonu o inspekcijskom nadzoru na lokalnom nivou. Samo 60% analiziranih inspekija na lokalu je prošlo neku vrstu obuke, dok 75% svih lokalnih inspekcija ima potrebu za daljim kontinuiranim obukama i usavršavanjem.

Neujednačeno postupanje republičkih i lokalnih inspekcija se, pored ostalog, vidi i u korišćenju kontrolnih listi - lokalne inspekcije značajno ređe koriste kontrolne liste prilikom redovnog inspekcijskog nadzora, čime se sistematičnije vrši nadzor i bolje ostvaruje njegov cilj. Čak 12% anketiranih lokalnih inspekcija uopšte ne koristi kontrolne liste, i pored zakonom propisane obaveze.

Iako je mnogo toga ostvareno i unapređeno u oblasti inspekcijskog nadzora, i dalje postoji prostor za dalje reforme i unapređenja na svim nivoima primene. Potrebno je preduzeti još niz aktivnosti, koje bi za rezultat imale jačanje kapaciteta inspekcija, ujednačavanje postupanja, obezbeđivanje tehničkih i ostalih uslova za sprovođenje inspekcijskog nadzora u punom obimu, poboljšanje saradnje inspekcija sa sudovima, imaocima javnih ovlašćenja, privrednim asocijacijama, nevladinim organizacijama i drugim subjektima, ali i unapređenje informisanosti u oblasti inspekcijskog nadzora.

Analiza predlaže preporuke za unapređenje Zakona i njegove primene, koje se mogu grupisati u nekoliko grupa:

• Preporuke za izmenu regulative, koje uključuju preporuke za izmene i dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru, kao i preporuke za izmene i dopune posebnih zakona i drugih propisa.
• Informativno-edukativne preporuke, koje se, između ostalog, odnose na sprovođenje obuka, unapređenje saradnje i razmenu iskustava iz oblasti inspekcijskog nadzora; unapređenje informisanosti i znanja inspekcija i nadziranih subjekata o Zakonu o inspekcijskom nadzoru.
• Institucionalno – upravljačko - organizacione preporuke koje se, pored ostalog, odnose na uvođenje jedinstvenog informacionog sistema E-inspekcije; obrazovanje unutrašnje kontrole u inspekcijama; formiranje koordinacionih tela za inspekcijski nadzor u lokalnim samoupravama u kojima ne postoje.